Феромолибден је легура молибдена и гвожђа и углавном се користи као адитив молибдена у производњи челика. Додавање молибдена челику може учинити да челик има уједначену фино зрнату структуру, што може помоћи у уклањању ломљивости и побољшању каљивости челика. У брзорезном челику, молибден може заменити део волфрама. Заједно са другим легирајућим елементима, молибден се широко користи у производњи челика отпорних на топлоту, нерђајућих челика, челика отпорних на киселине и алатних челика, као и легура са посебним физичким својствима. Додавање молибдена ливеном гвожђу може повећати његову снагу и отпорност на хабање. Феромолибден се обично топи металном термичком методом.

Феромолибден је аморфни метални адитив у процесу производње и има неколико одличних својстава која се преносе на легуре цинка. Главна предност легуре феромолибдена је њена својства очвршћавања, која чине челик заварљивим. Карактеристике феромолибдена чине га додатним слојем заштитног филма на другим металима, што га чини погодним за различите производе.

Титан је један од до сада откривених лакших и изузетно тврдих метала, док је нерђајући челик легура гвожђа и угљеника. Штавише, легура титанијума је много боља од нерђајућег челика у погледу перформанси. Има малу тежину и високу тврдоћу. Његова отпорност на оксидацију (тј. рђу) је слична отпорности нерђајућег челика, али је цена сходно томе много скупља.

Метални силицијум 200 месх је сребрно сив са металним сјајем. Има високу тачку топљења, добру отпорност на топлоту, високу отпорност и високу отпорност на оксидацију.

Пошто калцијум има јак афинитет са кисеоником, сумпором, водоником, азотом и угљеником у растопљеном челику, легура калцијума силицијума се углавном користи за деоксидацију, дегазацију и фиксацију сумпора у истопљеном челику. Калцијум силицијум производи снажан егзотермни ефекат када се дода у растопљени челик.

Инокулант у гранулама феросилицијума се формира разбијањем феросилицијума на мале комаде одређене пропорције и филтрирањем кроз сито са одређеном величином ока.